Iskustvo: staž u Evropskom parlamentu

Praksu u Evropskom parlamentu sam dobila u okviru programa Fondacije Humanost u Akciji.

Tokom jednomjesečnog programa ljudskih prava Humanity in Action fondacije u Berlinu , upoznala sam mnoge inspirativne ljude iz različitih sfera života u Njemačkoj. Kao nastavak programa, zainteresovani su se mogli prijaviti za staž u Evropskom parlamentu ili u američkom kongresu.

Odlučila sam aplicirati za staž u Parlamentu. Bez nekog poznavanje politike, pri kraju studija sa dobrim prosjekom, poslala sam aplikaciju ne očekujući ni intervju, a kamoli praksu. Nakon što su mi javili da je moja aplikacija primljena uslijedio je dugi period čekanja. Kada sam već bila odustala od ideje Parlamenta kojeg sam kao kakvo dijete svakodnevno posmatrala na TV-u sanjajući da ću barem prošetati njegovim hodnicima, dobila sam e-mail da sam prošla u uži krug za staž kod Člana Evropskog parlamenta Eduarda Kukana, slovačkog poslanika, člana EPP-ja (Slovačka demokratska kršćanska partija), šefa delegacije za odnose sa jugoistočnom Evropom, člana komiteta za vanjske poslove i ljudska prava.

Pozvana sam na intervju koji je trebao trajati nekih pola sata. Uzela sam sve moguće knjige, guglala, tražila i inofrmisala se o radu Parlamenta kako bih se pripremila za intervju. Na kraju, intervju je bio telefonski i trajao nekih 45 minuta. Na početku, jedva sam uspjela da ažem svoje ime i prezime, ali je strah nestao kada sa,m počela da govorim o svom viđenju situacije u BiH i regiji. Kancelarija je htjela da zna zašto se interesujem za pitanja kojima se oni bave i tražili su više detalja o nekim stavkama iz mog životopisa. Nakon intervjua, uslijedio je novi period čekanja. Telefonski poziv sa nepoznatog broja mi je popravio taj Bajram kada su mi javili da sam ipak dobila praksu i pitanje da li je još uvijek želim.

Narednih sedmica sam tražila smještaj u Briselu, spremala se,  završavala ispite, završila diplomski rad i otišla u Brisel. Sama, ne poznajući nikoga odlučih se upustiti u jednu novu avanturu.

Ono što sam doživjela nije bilo ni slično onome što sam očekivala, niti se može  mjeriti sa „praksama“ u Bosni i Hercegovini kakve sam poznavala.

Praksa je počela kratkim obilaskom Evropskom parlamenta. Impozantna građevina, mnogo ljudi, žurba u odijelima kroz ogromne hodnike. Kao nova stažistica se ni najmanje nisam snalazila. Pronalazak kancelarije u labirintu hodnika, odjeljenja i spratova već mi je bi dovoljan izazov. Prodavnice, teretana, pošta, kafići, restorani sastavni su dio Parlamenta. Nakon nekog vremena provedenog tu, osjećate se kao da vas je zarobio život zvani “ Eurobubble“.

Već u prvim danima počela sam prisustvovati sastancima Komiteta za vanjske poslove i pisati izvještaje sa njih, pratiti događaje na Balkanu, pisati istraživanja o nekim događajima u Evropi, pripremala materijale za sastanke, istraživala o glasanjima na različite rezolucije, prevodila dokumente i slično. „Uvod“ u ovaj posao bio je veoma kratak, ali uz pritisak i stalne nove obaveze, lako se prilagodite i na ovaj tempo.

Prisustvovala sam sastancima sa delegacijom BiH u EU, sastancima na kojima je BiH bila glavna tema, upoznala Ambasadore BiH i naše regije, vodila mnoge zanimljive razgovore sa članovima Evropskom parlamenta i navikla se na česta pitanja i interes mnogih za našu zemlju.

Parlament je jedno sasvim novo i drugačije okruženje od onog kojeg poznajemo i kako bismo ovo zamišljali. Radno vrijeme nije striktno određeno, tako da je bilo dana na kojima se radilo i 12 sati- dok se sve obaveze ne završe. Spremnost na nove zadatke i iznenadne „hitne“ situacije i reakcije uvijek je prisutna. Ručak je obično spreman u kantini gdje je veliki izbor poprilično povoljne hrane, a i pauza za ručak je fleksibilna. Mickey mouse i Traktor neki su od omiljenih kafića mnogih u Parlamentu. Stresni dani mogu završiti treningom u teretani Parlamenta ili večerom u elitnom restoranu.  Kafa se iskoristi za lobiranje, opuštanje i diskutovanje o (ne)bitnim stvarima.

Bliskost i „jednostavnost“ članova Parlamenta koji su raspoloženi za priču i pokazuju interes za mlade ljude me je iznenadila. Bez neke hijerarhije o onima koji su „na višoj funkciji“ ili omalovažavanje, često će vas posmatrati kao ravnopravne partnere u razgovoru i uvažavati vaše ideje i mišljenja.  Strpljenje kolega iz kancelarije i pozitivna radna atmosfera su  mi olakšali i oraspoložili mnoge radne dane u Parlamentu.

O Briselu sam već pisala jednom prilikom, ali je zaista mjesto sa ogromnim mogućnostima. Kao mladoj osobi iz BiH mi je bila posebna čast biti skoro 3 mjeseca dio ovog svijeta. Ovo je bilo jedinstveno i nezaboravno iskustvo, puno izazova, učenja, poznanstava i novih pogleda.

Tagovi: ,

Komentari su zatvoreni.